BOSANAC I PLAVUŠA: TUPAVAC NAGAZIO TRAPAVCA?

U svakodnevnom razgovoru često se i nesvesno prisećamo mitologije i pominjemo ličnosti koje određuju i neretko karikiraju radnju, pojavu i tip ljudi o kojima govorimo. Kada pokušavamo objasniti besmislenost nekakve radnje pozivamo se na Sizifa, nečije slabosti opisujemo kao Ahilovu petu, smešna smrt pripada Hriziposu (filozof koji je umro od smeha dok je gledao majmuna kako jede bananu). Na taj način nas istorija upozorava na greške ili usmerava na pravilan put, tako pamtimo ljudske karakteristike ili njihove gluposti. Karakterne osobine današnjih ljudi su malo izmenjene u odnosu na istorijske likove, a šta će nam ostati u nasleđe – videće se. Najčešće spominjani likovi današnjice su Bosanac i Plavuša, koji združeni čine veoma uman par. Ova pojava je odavno prevazišla granice šale i masnih viceva i postala sastavni deo naših života. Naš poznati umetnički fotograf, Dragutin Radan jednom je prilikom rekao da je malo onih koji znaju voleti, a većina ljudi smatra da je ljubav obaveza. U tom kontekstu, muškarci iz naše sredine jesu sposobni voleti. Oni će pregaziti sve planine, preplivati reke, prikazati se u liku anđela i izreći nebrojene količine umilnih reči da bi se dočepali objekta svojih snova. Ali, jednako tako, i pobeći brzinom munje i na samo spominjanje bilo kakve obaveze. Ta njihova sposobnost je davno opevana u pesmama tipa: "Jesi l' mala ljubila do sada". Ipak, Bosanci se najviše spominju humoreskama i zabavnim serijama. U dubokom moru šala i viceva na ovu temu, postoji jedna konstanta. Koliko god ispadao naivan, Bosanac nikada nije zao! Svaka glupost koju počini je rezultat njegove dobre duše, mekog karaktera i potrebe da se prikaže dobrim domaćinom. Sušta suprotnost dobrog domaćina je loša domaćica - plavuša. Bosanci vole plavuše bez obzira na to koliko su loše domaćice i kojoj grupi pripadaju. Bile one prirodne ili bojane, suština je ista (uostalom, posle više godina korištenja hidrogena dolazi do ispiranja mozga pa razlike više i ne postoje). Osnovna obeležja koje mora posedovati svaka "prava" plavuša su duge noge, još duže trepavice (one su neophodne za izraz lica "Oh, Bože, o čemu je reč?"), napućene usne i ogromna količina gluposti. Ovo poslednje će biti pripisano svakoj plavuši, čak i ako je njen kvocijent inteligencije 127. Kao Bosanac, i plavuša je sklona tome da sama sebe veliča i opevava. Setite se samo koliki je hit bio refren: "Dušo, znam da voliš što sam plava, nek' pričaju da sam glupa...za mnom njima srce lupa...". Ako ove pojave zasebno posmatramo, zaključak o njihovim karakteristikama može biti veoma komičan. No, ako Bosancu pridodamo plavušu, dolazimo do tragičnog zapleta. Pitanje je kakvu će pouku izvući buduće generacije, kada Bosanac i Plavuša konačno dobiju mesto koje im pripada već godinama, kada jednom postanu mitološka bića. Tupavac nagazio trapavca?