verify

11 ago. 2011

KAKO SE KALIO DRAŠKO PENDREK




Draško Tanasić, policajac. Godina, toliko i toliko..... Dan je ličio na svaki drugi.

Tako bi otprilike trebala početi bilo koja epizoda  ,,Zone sumraka“ i, bogme, počela je.
Dotični Draško je  prije par dana, kako se to ulijepo kaže izmaltretirao par maloljetnika, ni zbog čega, na pravdi Boga. Preciznije, mentalno labilna i agresivna osoba je svoj neartikulisani bijes iskalila na dječacima, koji su bili krivi jedino što su se u pogrešno vrijeme našli na pogrešnom mjestu.


Da ne bih pretjerano dužio, kompletnu ispovijest možete pročitati na blogu Daliborke Kiš-Juzbaše, majke jednog od maltretiranih dječaka.




E, sad, ko je pročitao ima se rašta razbjesniti. U suštini, riječ je o klasičnom prohuliganskom ponašanju jednog prašinara, koji bi trebao da štiti tu istu dječicu.

Gdje se Tanasić nije zajebao?

Tanasić se nije pretjerano zajebao u klasičnoj pandurskoj računici kojoj su drugari u plavom skloni. Naime, u neko doba noći, na autobuskom stajalištu, ugledao je par klinaca, po njemu klasičnih padavičara kako sjede i nešto piju. Duga kosa, flaša sa tečnošću i noć, rezultovale su Tanasićevom pojednostavljenom konkluzijom da se radi o ,,balavcima slučajevima“, nad kojima mora biti primijenjena sila. Po njemu je sila bila potrebna. Zašto je to tako? Domen nagađanja. Tanasić se možda nije potukao par dana, možda nije imao uredne seksualne odnose, poodavno nije nekoga izmaltretirao...tek, frustracija je bila očigledna. Malo šaketanja i zlostavljanja nije zgorega, razmišljao je on. Prosto, to mu je po difoltu.

Još kad su dva dječaka, isprepadana violentnom reakcijom policajca, počela da bježe u noć, Tanasiću su bila otvorena vrata za izigravanje pobješnjelog Maksa. Dakle, po svemu, ovo je trebalo da bude klasična banjalučka noć u kojoj lokalni pandur maltretira djecu.
Tako je bilo oduvijek. Ništa novo. Ali...

Tanasić se zajebao

Drug Tanasić se sa kolegom Željkom Ćulumom i nepoznatim trećim policajcem!? ipak za evtu zere zajebucnuo u raboti zlostavljanja. Kako? Pa, nije on mogao da ukalkuliše da se majka jednog od dječaka bavi književnošću, što bi se reklo, da je pismena žena. Nije znao da ona koristi blog kao sredstvo izražavanja i komunikacije, umjesto tarabe i mahale, kako to rade srednjevjekovne žene bosanske. Jebi ga, kako je to mogao znati. Nije znao da će ujutru o njemu da bruji čitava čaršija.

Otkud to da se Tanasić od pandura pretvorio u psihopatu? Kako to da sad svako može da pozove na odgovornost čovjeka koji godinama praktikuje ovakav vid suočavanja sa ,,civilnim licima“? Pa nije on, zaboga, jedini u ovom zlu?!

Trebalo je Tanasića izmisliti

Uvijek sam zamišljao policijske akademije kao mjesta gdje se klinci i muževnije klinke uče verati po zgradama, vježbaju poneku borilaču vještinu i treniraju da kažu ,,opojna droga marihuana“, ,,teška droga heroin“ i ,,dokle momak?“.

I nisam se prevario. Očigledno, glede manira, čast izuzecima, podmlađeni kadar nije odmakao daleko od svojih udbaških učitelja.

Nije pomoglo ni to što ih je prije par godina Milorad Dodik lično ukorio i naredio da odustanu od blasfemičnih pitanja. Po svoj prilici je lemačko-isljeđivačko-huliganska tradicija duža i jača.

To su na svojoj koži, nažalost, osjetili dječaci prije neko veče. Nisu bili huligani, nisu bili narkomani, nisu bili padavičari, nisu bili nasilnici, ali - jebi ga. I kod nas, bar medijski , bar u MUP-u, bar u državi, ostaje sve na tome - Jebi ga, desilo se. Vjerovatno je plava logika sljedeća - Bolje je malo greškom zlostavljati nevine, nego da ti pobjegnu pravi zločinci. Međutim, u našem Oboru, pravi zločinci ne bježe, jer ih niko ne ganja, a uglavnom i sudstvo odmjenjuju, jer sami sebi u lokalnim obračunima presuđuju. Dječaci iz ove priče su samo kolateralna šteta.

Kamo dalje, rođače?

E, sad, dok režimski mediji mučki ćute, kao što rekoh, neko je suvislo potegao ovu priču. I to se jednom moralo desiti. Sad će ministru Čađi biti pokvaren godišnji, ali, eto, mora se i to.

Ali, šta je sa onom silnom dječicom, koja su greškom pretučena, koja se boje reći čak i svojim roditeljima o policijskom zlostavljanju? Ko će za njih da napiše blog? Ko će odgovarati što se pendrek kalio preko njihovih bubrega?
Koliko imamo podataka da je poslije takvih slučajeva došlo do dječijeg suicida?

Ovo što se desilo i što je napisano gore predstavlja samo eksces. Ali ne eksces djelovanja policije, nego eksces objelodanjivanja istine.

P.S.

Prije neko veče, huligani su razbili reklamni bilbord ispred jednog od banjalučkih dragstora. Policajci su nevoljno izašli na mjesto događaja. Šarali su pogledom po okolnoj dječurliji i mlako obavili ispitivanje. Niko nije želio da samo dan poslije bude označen kao novi ,,Tanasić“.

Pa, kolege u plavom, zar stvarno ne učite na tim akademijama kako prepoznavati, razlikovati, sagledavati? Zar stvarno ne učite svoj posao? A mi vas plaćamo. I što je najbitnije, izbacite sami iz svojih redova one koji NE ZNAJU raditi svoj posao.

Obespravljeni, od vlasti i države, od pojedinaca, tajkuna i moćnika, nemate pravo da se i na ovakav način brukate. Lično i profesionalno.



Autor: Dragan Bursać
http://6yka.com/index.php/drasko-pendrek

5 ago. 2011

Banjaluka : Policajac Tanasić Draško maltretirao maloletnike?!


Kada čujete priču o policijskom maltretiranju, prvo što pomislite je da niko nikoga ne dira iz čistog mira.Gde ima vatre, ima i dima.
Onda to osetite na svojoj koži, ili još gore, na koži svog deteta i shvatite da dobrih i loših ljudi ima svuda, ali ovim drugima nije mesto u policiji.
Priča je sledeća.
Dva dečaka su slavila svoj četrnaesti rođendan ( D.P.), a treći je (Z.B.) slavio svoj petnaesti rođendan. Četvrti je bio s njima u društvu.
Dečacima od četrnaest godina je to bio prvi samostalan izlazak. Dečak D.P. živi u Austriji, a u Banjaluku je došao na odmor s roditeljima.
Jedna od majki ih je autom ostavila pred kinom "Palas" u centru Banja Luke.
Dogovor je bio kad film završi da nazovu telefonom, a onda će neko od roditelja doći po njih.
Tako je i bilo.
Momci su prošetali do dragstora, kupili "Sprajt" i seli na klupe na autobuskom stajalištu ispred Medicinske Elektronike, kako su dogovorili s ocem jednog od dečaka.
Dok su čekali, pored njih je prošla policijska patrola. Kretala se prema centru Banjaluke.
Onda se vozilo okrenulo i  približilo velikom brzinom. Uz rotacije, auto je  naglo zakočio ispred stanice.
Od straha, jedan dečak (K.V.) je počeo trčati.S obzirom da nema ni 40 kg, drugi (Z.B.) ga nije uspeo stići, nego ga je jurio da ga zaustavi iz straha da će se izgubiti u mraku.
Dvojica (B.S.J. i D.P.) su ostala sedeti na klupi autobuske stanice.
Onda se priča nastavlja kao u akcionim filmovima.
POLICAJAC Tanasić Draško izleće iz auta ( prate ga druga dva policajca, Željko Ćulum i treći, čiji identitet još uvek nisam otkrila), uz buku i viku.
POLICAJAC Tanasić Draško prilazi ovoj dvojici vičući "Šta beže" i traži da ih se zove nazad.
Onda prilazi jednom od njih (B.S.J. - mom sinu) koji je sedeo na klupi s rukama u džepovima, udara ga baterijom u lice i viče da vadi ruke iz džepova jer će mu ih polomiti i da ustane s klupe.
Udarcima cipelama po listovima mu širi noge, zatim pretresa po telu.
Onda traži da zove telefonom drugu dvojicu. On objašnjava da više nema novca na računu, POLICAJCA Tanasić Draška to ne zanima. Cela situacija je propraćena konstantnom vikom, uvredama i psovanjem.
Dečak (Z.B.) iz mraka poziva telefonom prijatelja (B.S.J.) na stanici, a onda se obojica vraćaju do policijske patrole, gde ih pretresaju.
POLICAJAC Draško Tanasić ih naziva kretenima, majmunima, slonovima, konjima, preti da će im pendrekom izbiti bubrege ako ne priznaju da su vandali i da su oni uništili (palili) pleksilglas na stanici,
iako momci nisu imali upaljač. Zapravo, od sveg naoružanja, imali su, sada već praznu, plastičnu bocu "Sprajta".
POLICAJAC Draško Tanasić tvrdi kako su njome bušili pleksilglas.Preti da će ih šamarati dok ne priznaju.
Jednog od dečaka (Z.B.), POLICAJAC Draško Tanasić hvata za ramena, nabija na plegsilglas, razdvaja mu noge udarcima cipela, glavu mu udara nekoliko puta o ploču, zavrće ruku na leđa i šakom hvata za kožu u predelu bubrega, uvrće je i preti da će mu izbiti bubrege ako ne prizna da je bušio ploču.Posle duže torture, momci priznaju kako su oni plastićnom flašom "Sprajta" izbušili rupe u pleksilglasu (???).
Kada je jedan od dečaka rekao da dolazi otac po njih, POLICAJAC Draško Tanasić se izderava uz reči: Šta će on meni, šta si glup, nije on bušio rupe!.
Ipak, posle tog obaveštenja, odlazi u auto, zatvara se i pravi zapisnik. Dvojica dečaka su dala sve podatke s imenima roditelja i telefonskim brojevima. POLICAJAC Draško Tanasić ipak nije zvao roditelje.
POLICAJAC Draško Tanasić tada naziva centralu i vrši proveru imena Z.B. ( 03.avgust2011., nešto pre 01.00 h).
Dečaci su čuli odgovor iz centrale.
U tom trenutku nailazi otac. POLICAJAC Draško Tanasić ne izlazi iz auta, niti objašnjava ocu šta se upravo dogodilo.Drugi policajac, Željko Ćulum, priča s ocem, naravno, ne objašnjava šta se upravo dogodilo, ubeđuje oca kako će DOGOVORITI DA SE NE PIŠE PRIJAVA PROTIV DEČAKA.
Otac, ne shvatajući situaciju, odvozi dečake kući.
Cela priča se otkrila tek sutradan, kada su se dečaci naspavali, izašli iz šoka i kada su roditelji videli crvene otiske na njihovoj koži.
Roditelji odmah reaguju.
Ja pozivam policijski broj za hitne slučajeve, gde dobivam broj PS Centar 051/337-201 ( 03.avgust, 09.36 h). Objašnjavam policajcu situaciju i tražim imena ljudi koji su bili u smeni.
On mi odgovara da ne zna, ne zna kako ih može nabaviti i neka se obratim komandiru.
Slušalicu mi spušta s rečenicom: Aj' zdravo!.
Druga majka se spušta u stanicu, bučna i iznervirana i ugovara sastanak roditelja.
Sutradan, 04. avgusta 2011., roditelji s decom odlaze u policijsku stanicu.
Kada je utvrđeno da je POLICAJAC Draško Tanasić u službi PS Centar, na razgovor nas prima komandir PS Centra Željko Stojnić.
Na razgovor sam primljena samo ja. Naravno, nisam ni očekivala da će biti primljena dva roditelja.
Postupak POLICAJCA Draška Tanasića nije uznemirio samo decu, nego i roditelje. Ne moram reći da sam bila nepristojna i bezobrazna kao nikada u životu.
Ne kajem se. Komandir Željko Stojnić neće nikada doživeti da mu policija maltretira dete.
Svejedno, komandir je pokušao smiriti situaciju i uputio nas je na Biro za žalbe i predstavke građana.
Zanimljivo je da zapisnik od prošle noći ne postoji, kao i da se ne zna kako se zvao treći policajac koji je bio u autu.
Komandir PS Centar je obećao obaviti razgovor s POLICAJCEM Draškom Tanasićem.
Volela bih da grešim, ali mislim da je to maksimum zalaganja koje ćemo doživeti u toj stanici.
U Birou za žalbe i predstavke građana su nas uputili u daljnju proceduru i pravna sredstva koja možemo koristiti kako bismo pozvali na odgovornost junaka POLICAJCA Draška Tanasića.
Da sumiram.
Povod za ovakvo ponašanje POLICAJCA Draška Tanasića su rupe u pleksilglasu, koje, usput rečeno, tamo stoje mesecima.
Pitanja na koje još nisam dobila odgovor su sledeća:
1. zašto POLICAJAC Draško Tanasić nije pozvao roditelje, ukoliko je mislio da ima posla s maloletnim delikventima.
2. Zašto POLICAJAC Draško Tanasić nije proverio da li su rupe na pleksilglasu tople i sveže.
3. S kojim pravom je POLICAJAC Draško Tanasić psihički i fizički maltretirao maloletnike i zašto njegove kolege Željko Ćulum i osoba "X" nisu sprečili POLICAJCA Draška Tanasića da se prema maloletnicima ponaša na način koji je zakonom zabranjen.
4. Hoće li POLICAJAC Draško Tanasić odgovarati pred disciplinskom komisijom u skladu sa regulama koje su objavljene u "Službenom Glasniku Republike Srpske" (83/26.08/2010.)

Ovaj događaj me naterao da ozbiljno pristupim pričama koje slušam o postupcima policije u našem gradu.
Grupu momaka, koji su matretirani na ovaj način, sačinjavaju dva državna pobednika iz sporta i književnosti, a dvojica su muzičari benda "Dronjak", (najmlađi rock bend u BiH), dakle, reprezentativna omladina naše države.
Ako su oni, kao uzorni primeri svojim vršnjacima, doživeli ovakva poniženja u dobi od 14 i 15 godina, kako prolaze druga deca u ovom gradu? Šta se radi s decom koja nemaju takvu biografiju iza sebe, još manje zaštitu?
Ja nisam uspela zaštiti svoje dete od POLICAJCA Draška Tanasića, možete li vi svoje?

Šta dalje?
Roditelji dečaka zajednički podnose privatnu tužbu protiv POLICAJCA Draška Tanasića.
Takođe, biće podnesena tužba na rad POLICAJCA Draška Tanasića u Birou za žalbe i predstavke građana u MUP republike Srske, u službi ministra.
Za POLICAJCA Draška Tanasića je vreme da se skloni s ulice i roditelji ovih dečaka će se potruditi da to i ostvare. Ako nismo uspeli zaštiti svoju decu, bar da zaštitimo tuđu.
Geška roditelja je počinjena u smislu da nismo decu odmah odveli doktoru da se snime crvenila po telu nastala od fizičkog kontakta s POLICAJCEM Draškom Tanasićem.
Ostaje samo jedno pitanje koje me danima grize.
Ako iz svog džepa plaćamo da POLICAJAC Draško Tanasić maltretira našu decu, koga da platimo da ih zaštiti od POLICAJCA Draška Tanasića i njemu sličnih?


Izvor fotografije: www.mup.vladars.net/galerija.php?st=fotografije

Follow by Email

Buscar este blog

Prijatelji

verify