Seljačka ili plava krv? (1)

The coffins of King Petar II Karadjordjevic, second from left, his wife,
mother and brother are seen during the funeral ceremony in Serbia (AP) [PA]

    Živela sam u tri politička sistema i često se pitam, u čemu je razlika?  Odrasla sam u socijalizmu, najveći deo života provela u (nazovi) parlamentarnoj demokratiji, a sada živim u parlamentarnoj monarhiji.

     Kada posmatram status običnog čoveka, radničku klasu, kojoj i sama pripadam, nema bitnih razlika po kojima bih uopšte govorila o različitim sistemima. 

     U svima se jednako ofrlje vodi računa o školovanju i zdravstvu, jednako si prepušten sam sebi i vlastitim sposobnostima, država je jednako zla maćeha kojoj je čovek demografski podatak klasifikovan po spolu, zanimanju i godištu. Taj čovek, demografski podatak, ima određen optimalan radni vek trajanja, sposobnost razmnožavanja i, kao takav, bitan je točkić u opstanku svake vlasti i same države, kao parazitskog organa.

              U svakom od tih sistema jedino novac ima ime, a čovek bez novca je bio i ostao samo broj. U prošlosti su postojali izuzeci, koji se sada mogu naći samo u tragovima, jedna treća kategorija ljudi, koja je život provela u gladnim snovima, a za sobom ostavila neizbrisiv trag u vidu nauke i umetnosti.

              Ipak, naučnike i umetnike ću ovoga puta preskočiti, jer živimo u vremenu kada su, za razliku od svih dosadašnjih sistema, potpuno nebitni i narodu i vlasti.

              No, u samim organima vlasti postojale su i postoje bitne razlike.

              Socijalni sistem je vrednovao čoveka iz mase, pojedinca iz radničke i sirotinjske sredine koji je bio sposoban da se izdvoji iz mase, izdigne iz soja sebi sličnih Potom bi bio oblikovan po potrebi režima i visoko vrednovan da bi, istoj toj masi, služio kao pozitivan primer i poželjan obrazac ponašanja. Ne čudi, zato, beskrupuloznost ljudi koji su se nalazili na pozicijama. Ne treba zaboraviti ni nepotizam, koji je bio uobičajena pojava, pa su se, tako, u srednji sloj društva izdizale cele porodice, a ne samo pojedinac. Potreba za prikrivanjem pravih stanja stvari i stvaranje iluzije u kojoj je radnička i seljačka reč imala nekakvu težinu, ipak je ograničavala takve ljude i prisiljavala ih na umerenost, a kada bi „izgubili kompas“, vlast bi ih, još jednom, iskoristila kao primer onoga što ne treba raditi, te ih javno kažnjavala kako bi potvrdila svoju čvrstu uverenost u vladavinu naroda. Imali smo priliku videti kako izgleda klupko kada se razmota, a ostaci tih paučina se vuku kroz društvo već decenijama.

         Raspadom socijalističkog uređenja, našli smo se u „tranziciji“ na putu ka sistemu parlamentarne demokratije. U prevodu na jezik normalnih, to bi značilo da smo decenije proveli izloženi tiraniji identiteta, od etničkih, klanovskih, verskih, plemenskih i rasnih sukoba. Podele nisu tu stale, ljudi, nosioci demografskih kodova, dele se i na struke, kvartovske oznake, a da ne bi bilo malo podela, vrlo je bitno da li njihovi preci dolaze s leve ili desne strane iste reke, ili severne ili južne strane iste planine.

            Jedna od glavnih obeležja te tranzicije društva je i partijska diktatura u kojoj je izražena moć ljudi iz nižih socijalnih slojeva, ali bez obrazovanja ili partijskog usmeravanja i koji ni po čemu ne služe kao primer svojoj kasti, sem odsustva svake vrste moralnosti i beskrupuloznosti po kojoj su daleko iznad svoje okoline.

        Nažalost, korumpirani partijski lideri su nelegalnim radnjama sposobni da u kratkom vremenskom roku obezbede dovoljno finansijskih sredstava kojima, potplaćujući ljude oko sebe, učvšćuju svoju poziciju u državi, a puč je najčešći način rušenja takvog režima. naravno, opet preko kičme ljudi, demografskij brojeva.

              Naravno, jedan deo ljudi, obično ekstremnih nacionalista, mir i stabilnost zemlje i ljudi vidi u obnavljanju monarhije. Kao razloge navode monarhiju kao “čistu” krv, koja živi za narod , veru i otadžbinu, koja je vekovima bila na čelu jedne zemlje i koja ima lični interes u razvoju društva jer tako štiti vlastitu imovinu.

              Za razliku od parlamentarne monarhije u kojoj glavnu reč ima parlament, a kralj vlada iz sene, monarhija znači da je upravljanje zemljom prepušteno njenom monarhu - kralju, koji na tu titulu ima pravo na osnovu rođenja.

              E, tu dolazimo, konačno, do pitanja koje me najviše muči: šta znači “čista” krv?

              Čista ... od čega?

Foto:

http://www.scmp.com/news/world/article/1246969/yugoslavias-last-king-petar-ii-karadjordjevic-laid-rest-serbia