MY LAST SUICIDE – Anđeli i đilkoši

My Last Suicide

Kada pogledate ovu sliku, šta vidite?

Društveno nekorisne parazite? Dripce, propalice, neradnike, hašišare, kosijanere, kriminalce? Darkere, pankere, metalce, guzonjine sinove? Grupu bezveznjaka, dokoličara i alkoholičara...?

Čuli ste ih? Škripe, cvile... Da nisu satanisti...?

Ako ste pomislili bilo šta od navedenog, onda ste u duši  matori kenjci i nema potrebe da dalje čitate tekst. Nije za vas.

Možda su ovi momci za mame, tate, babe, dede i prve komšinice anđeli, možda su za strance samo đilkoši, ali ono što im niko ne može osporiti je da su borci i sjajni mladi muzičari, čisti alternativci, rekla bih.

Njihovo ime je „My Last Suicide“, melodic death metal bend iz Banjaluke.

Sasvim adekvatno ime vremenu i prostoru u kom se bore za opstanak. Tako, otprilike, izgleda  život muzičara u našoj regiji. Samoubojstvo na Sizifov način. Taman se ubiješ, pa te neko oživi, a onda sledi obnavljanje jebenog procesa. Beskonačnost.

Čini se da to njima ne smeta.

Sviraju, ubijaju se, ožive, pa opet sviraju, kao pravi Eolovi sinovi.

Goran Marić

Banjalučka učmalost im je živote pretvorila u stvar navike. Ne i muziku. Muzika im nije navika, nego potreba.

„My Last Suicide“ je bend oformljen u martu 2009. godine u Banjaluci. Zvukom teže ka švedskoj „Old melo death“ školi.

Ideja im je da sviraju autorske stvari, u čemu napreduju polako, ali sigurno. Za sada imaju demo snimke autorskih pesama „Ignored“, „Betrayed Souls“, „North“ i „In Memoriam“.

Trenutno pripremaju EP prvenac sa pet pesama, koji nameravaju objaviti do proleća, ali to zavisi od finansijskih mogućnosti. Ako dobro otplešu neki od indijanskih plesova, pa im s neba padne sponzor. Nadam se da će usavršiti taj „ples kiše“.

Ali, da vas upoznam i sa članovima benda.

Goran Marić je gitarista. Rođen je u Zagrebu, 14.08.1988. godine. Ubrzo je doselio u Banjaluku. Prvu akustičnu gitaru je nabavio s petnaestak godina, kada se prvi put i susreo s akordima. Pronašao je instruktora i nastavio s radom. Onda je skupljao novac za električnu gitaru i ubrzo počeo svirati po uzoru na Metaliku, Panteru i slične bendove. Priča je imala logičan sled. Istomišljenici su osnovali grupu “Pandora” ( današnji “Pasiv”), gde je upoznao sadašnjeg bubnjara. Zbog neslaganja u muzičkim pravcima, okupila se druga ekipa muzičara i osnovala bend “My Last Suicide”. Goran za ovu grupu kaže da tu rade autorske stvari i sve ono o čemu je on nekada maštao.

Danijel Knežević

Danijel Knežević je basista grupe. Trenutno studira geografiju, ali sviranje bas gitare vidi kao najvažniju stvar na svetu. Sviranjem se počeo baviti pre nepune tri godine. Kaže, tek tako. Ničim izazvan. Zadovoljan je s onim što rade, a uzori su mu bendovi “In Flames”, “Amon Amarth”, “At the Gates” i slični.

Dado Golubović

Za “vrištanje” u grupi zadužen je Dado Golubović. Rođen je 30.03.1988. u Banjaluci, u, kako reče, “mirnoj i kulturnoj” porodici.

Dado voli pričati anegdotu da se s muzikom prvi put sreo dok je na tatine kasete AC/DC presnimavao hitove gupe “Colonia”. I dok je tata sakrivao kasete od uništavajućih prstića svog sina, Dado se pitao šta to stari vredno vidi u tim vrištećim budalama. Danas i sam radi mnogo na svom “Scream” i “Growl” načinu pevanja. Sada misli da nije reč o “vrištećim budalama”, nego o velikom daru i ogledalu umetnosti. Ne povodi se za uzorima, pokušava biti samo svoj. Kaže da živi u metalu i živeće ga večno, jer je i metal sam po sebi život.

Aleksandar Talić

Aleksandar Talić svira gitaru i rođen je Mariboru (Slovenija) 23.10.1987. godine. Prvu akustičnu gitaru je dobio za četvrti rođendan. Nije ga mnogo zanimala. 1992. ratne godine sa roditeljima doseljava u Bosnu. Odrastanje u teškim uslovima, ratu i društvenim problemima, uticalo je na izgradnju njegovih stavova prema svemu, pa i prema gitari. Od šesnaeste godine svira, ili kako kaže: “Sviram, dakle, postojim”!

Nema naročite uzore, samo ustaljen optimizam i borbenost.

Aleksandar Zrnić je postao bubnjar tako što nije mogao naći bubnjara za svoj prvi bend. Odložio je gitaru i uzeo palice u ruke. Nije pogrešio, sjajno mu ide.

Aleksandar Zrnić

Još uvek je srednjoškolac i ide u Tehničku školu. Rođen je u Banjaluci 09.03.1992. godine., a njegov prvi nastup je bio sa bendom “Logic System Disorder”, u “Music Hall”-u, u julu 2008. godine. Tu se prvi put susreo sa kritikama. Dobrim i lošim. Od tada je počeo vežbati mnogo više i nastavio s  radom. Do sada je radio sa četiri benda, “Egonay”, “L:S:D:”, koji više ne postoje, a još uvek svira u bendu “Pasiv”, pored benda “My Last Suicide”. Radi i na jednom projektu s gitaristom benda “Masque Of Betrayal”.

Pored sviranja, veoma je aktivan u promociji bendova, volontiranjem na festivalima, organizovanjem koncerata i sl. Sluša mnogo različite muzike, ali prednost daje muzičkim dešavanjima na sceni Srbije, Hrvatske i BiH.

Eto, ubeđena sam da će se o bendu “My Last Suicide” još mnogo toga čuti. Jedini način da se uverite u ovo što sam vam napisala jeste, da dignete svoje cenjene stražnjice iz stolica u kojima sedite, i da se pojavite na njihovoj svirci 19. februara, u Prnjavoru.