verify

Jul 1, 2010

BANJA LUKA ROCK OPEN AIR 2010 -NOĆ TREĆA-

Padaće kiša. Neće padati. Pada.
„Human“ je zasvirao. Negde između dva oblaka. Tuzlaci, vedri kao i uvek, otvoriše drugo veče festivala.
Pesme s albuma „U vremenu trag“ i „Humana era“ dobro zvuče na velikoj bini. Kažu da grupa „Human“ najviše svira za motoriste. Ne čudim se. Energija koju poseduju se lako može zamisliti uz neke lude brzine.
Grupa iz Zrenjanina, „Raskršće“ kasni, mora da su promašili koje. U žurbi se pripremaju za nastup, izlaze na binu. Publika se polako zagrejava.
Danijel Slavuljica-Č, Mario Zlatinić Marquez,Igor Dunđerski, D.K.Juzbaša

Na redu je prva press konferencija.
Igor Dunđerski ( „Raskršće“) tvrdi da greške u ljubavi stvaraju R&R. Mislim da je u pravu. Za dobru pesmu moraš biti rasturen do bola. Srećnog čoveka bol ne dotiče.
Mario Zlatinić – Marqez ( „Four Roses“) i Danijel Slavuljica – Čelo ( „Human“) se, po svemu sudeći, slažu s njim. Sva trojica su saglasna da je organizacija samog festivala na vrhunskom nivou i da bi bilo fantastično da festival poživi što duže.
Onda je došao red na prvu i jedinu banjalučku grupu na festivalu. „Four Roses“. Njihove pesme su poznate i svi ih pevaju. Opušten nastup najviše govori u prilog tome da su ovde, ipak, domaćini.
Na poslednjoj press konferenciji, novinari su želeli znati zašto su otkazani nastupi „Whitesnake“, „Genesis“ i Dade Topića. Direktor festivala, Boško Beuk, zahvalio se svima koji su ga podržavali i objasnio da festival nije dobio pomoć Vlade RS, niti Ministarstva za prosvjetu i kulturu. Rock festivali nisu komercijalni i bez pomoći vodećih institucija nije moguće ispoštovati sve dogovorene nastupe. Žalosno.
Boban i Mire (Ritam Nereda), Milan Krušič (Lene Kosti), Boško Beuk, direktor festivala, D.K.Juzbaša
Milan Krušič ( „Lene Kosti“) je pohvalio organizatora festivala, a Boban i Mire („Ritam Nereda“), našli su se u „neobranom grožđu“ kada ih je jedna od prisutnih novinarki upitala za mišljenje o Skinhedsima koji su ih pratili tokom cele karijere. Boban je rekao da on nije u mogućnosti da bira ko će doći na njihov koncert. Naravno, cela priča nije imala negativnu konotaciju, naročito zato što se zna da je „Ritam Nereda“, zbog bunta i otpora stradavao u doba režima Slobodana Miloševića.
„Ritam Nereda“ je u nekoliko navrata gostovao u Banjaluci i ima veliki broj svojih fanova koji su stajali na kiši iščekujući svoj omiljen bend.
Onda je u publici nastalo komešanje. Ponovo je počelo kišiti, ali niko nije napustio svoju poziciju.
Ono što se čekalo je nastup slovenačke grupe „Lene Kosti“.
Svi su želeli videti kako izgleda i zvuči najtraženija heavy metal grupa u regionu koja se posle skoro dvadesetogodišnjeg mirovanja ponovo okupila samo za jednu svirku, a onda nastavila tamo gde je stala.
Ako bih sudila po vrištanju klinaca, rekla bih da izgleda i zvuči jako dobro.
Dobro uigrana svirka benda i scenski nastup Milana Krušiča, uz njegovu specifičnu i unikatnu boju glasa, bacila je sve prisutne na kolena.
Kiša pada kao luda i umesto da se skloni pod krov bine, Krušič stoji zajedno sa svojom publikom i peva na kiši. Voda lije s njegove garderobe, a on je skida i ostaje samo u bermudama i nastavlja pevati. Krupne kapi kiše ne mogu ublažiti vrisku prisutnih.
Dodam li ovom prizoru detalj u kome je jedna klinka iz publike uhvatila plastično jaje koje je Krušič bacio nasumice i dobila na poklon novu električnu gitaru, mislim da je jasno da su i u budućnosti „Lene Kosti“ obezbedile sebi jako dobru poziciju na banjalučkoj sceni. Sasvim sam ubeđena da će svako ko je video njihov nastup to ponovo poželeti, a oni koji nisu – potruditi se da ga vide.
Festival je zatvorila jedna od najslušanijih novosadskih grupa, „Ritam Nereda“ uz vrisku svojih fanova.
Sa drugog festivala „Banja Luka Rock Open Air 2010“ ostaće upamćeno nekoliko bitnih činjenica.
Po broju učesnika to je najveći festival u ovom delu regiona.
U organizacijskom smislu, visina profesionalnosti do sada nije viđena na ovim prostorima, a sam grad Banjaluka je stekao prijatelje iz raznih delova sveta.
Festival je preživeo i živeće, a nečastan postupak Vlade RS i Ministarstva za prosvetu i kulturu RS je dokazao samo jedno:
Muzika ruši sve granice, širi se i raste čak i na neplodnom tlu, kakvo je ovo naše.
Vidimo se dogodine!

No comments:

Follow by Email

Search This Blog

Prijatelji

verify