PUN MI JE KU*RAC BEZGREŠNIH

            

             Ljudi su društvena bića. Vole druženja i razmene informacija. 

             Nekada su to bile klupe pred kućom i šetališta, danas fesjbuk, ali sastav sveta je uvek isti, život funkcioniše na identičan način, ljudi se dele na dobro poznate kategorije onih što sede, posmatraju i komentarišu i onih što ne zastaju u prolazu.

              Posmatrači su sasvim specifična kategorija ljudi istih sklonosti i životnih navika. Uvek su bili i biće, vekovi to ne mogu promeniti. Ni tehnologija. Ona im samo daje mogućnost da se glasnije čuju.

              Neki dan me jedna fejsbuk dama svojim komentarom vratila u davno prošlo vreme moje mladosti, u kome mi je čestita starica, poznata po nadimku „Čedomorka“ i tračevima o kopiladi koji su je do groba pratili, držala predavanje o čednosti.

              Pričala je o tome kako se, u vreme njene mladosti, devojke nisu tako oblačile, ni ponašale, kako nisu smele ostajati same s momcima, a i kada jesu, tada je između njih morao biti razmak, da se, ne daj bože, ne dodirnu.

              Rekoh kako joj zavidim. Mora da su tada muškarci imali paliju od metra, čim su device po senicima rađale. Fine i nedirnute. Bezgrešne.

              Počastila me, ne baš finim, rečima i zamrzila iz dna svoje crne duše.

Danas je doba nečije tuđe mladosti, ali moralnih „Čedomorki“ koliko ti duša ište. Svaka ima priču o tome kako su danas sve devojke, žene i, uopšteno, ženski rod ispod 65 godina, kurve i radodajke, kako se u njihovo doba znalo kako žena treba da izgleda, da se ponaša i kakva da bude.

              Pregrizem jezik svaki put kada poželim komentarisati, svakako da nije lepo staricu pitati da li je ostala ne’ebana ili, bože sačuvaj, da nije presajgala, pa joj izrasla kruna čednosti iznad glave.

              Pitam se, da li od životne važnosti to što je komšinica Jelena obukla pocepane rifle, što je Persina kćer našla trećeg frajera u zadnja dva meseca, a Jovanina hoda kao od majke rođena u decembru. Biljana se nije udala, a već prešla tridesetu, Žikina se čak i razvela...

              Takođe često pitam, više sebe, nego njih, kakav je to fenomen u kome dođeš do staračkih dana i opošteniš se preko noći? Pa ispada da ne znaš kako izgleda mini suknja, bikini, providna majica i čipkasti brushalter. O drapanju na zadnjem sedištu auta, gnječenju pod jorganom, slanju dece na ferije kod babe i dede, ne bi li se oprobao nov nameštaj u dnevnoj sobi, stol u kuhinji, i sva moguća i nemoguća mesta, neću ni da spominjem.

              Sve poštene, bezgrešne, sa niskom izbledelih bisera na vratu.