Život ponekad košta deset minuta - SAMOPREGLED DOJKI (BSE)

Dr Aleksandar Marjanović

Jeste li bili na mamografskom pregledu? Ja jesam!
Obavljate li redovno samopregled dojki? Ja to činim redovno! Doduše, ponekad mi se ne da, pa suprug malo pripomogne...
Šalu na stranu, problem karcinoma dojke je u našoj sredini izražen, posebno  je problem to što se ne otkriva rano.
Upravo zbog toga, poznati banjalučki ginekolog-akušer, dr Aleksandar Marjanović, pokrenuo je seriju
edukativnih tekstova, kojima pokušava pomoći svojim pacijentima ( i široj populaciji) u prevenciji ove opake bolesti. Iako ne postavljam radove drugih autora na svoj blog, tekstove dr Marjanovića ću vam predstavljati i u buduće i nadam se da ćete uvažiti njegove savete, a tekstove širiti, jer možda baš to spasi život nekoj od nama dragih dama.

SAMOPREGLED DOJKI ( BSE ) – upoznajemo li dovoljno pacijente?

Piše: dr Aleksandar Marjanović

Karcinom dojke predstavlja jedan od najčešćih malignih tumora kod žena.

Iako samopregled dojki ( BSE – breast self exam ) ne može zameniti pregled dojki koji obavlja specijalista, smatra se da je vrlo važno da žene, ali i muški deo populacije, obuči ovoj jednostavnoj tehnici za otkrivanje promena u dojkama koja može omogućiti da se potencijalno zloćudna promena na vreme uoči i ukloni sa što manjim posledicama.

Samopregled dojki je jednostavan, lako izvodljiv, besplatan, dovoljno je da se radi jednom mesečno, a potrebno je da ga rade kako žene od dvadeset godina tako i žene u postmenopauzi ili dojenju, trudnoći.

Samopregled dojki se zasniva na posmatranju dojki i pregledu tkiva dojki

Najbolje je slediti jednostavnu šemu.

Posmatranje se vrši na ogledalu dovoljne veličine da se vide obe dojke.

Potrebno je upoznati svoje telo i naučiti kakav je izgled  građa dojki.

 

Naučiti šta je normalno a individualno različito uz normalne varijacije u veličini i obliku jedne dojke u odnosu na drugu.

1)       Posmatranje obe dojke sa rukama pored tela

2)      Posmatranje dojki sa rukama iznad glave

3)       Posmatranje dojki sa rukama na bokovima

4)       Posmatranje dojki sa rukama na bokovima uz savijanje put napred

Ovim je završen samopregled dojki posmatrajem. 

Samopregled se nastavlja pregledom tkiva dojke.

Najbolje je zauzeti ležeći položaj. Nije pogrešno ako se radi lakšeg pregleda koristi krema za kožu.

1) Potrebno je postaviti savijeni peškir ili jastuk ispod jednog ramena a suprotnom rukom pregledati prvo jednu dojku.

2) Tkivo dojke se pregleda jagodicama prstiju – kažiprsta, srednjeg i domalog prsta. 

3) Izvodi se kružnim pokretima i to prvo površni deo tkiva dojke, zatim srednji i na kraju najdublji. Pregled se započinje od dela dojke bliže ramenu.

4) Pregledom  je potrebno obuhvatiti celu dojku ( kao na slici ).

 5) Pregledom je potrebno obuhvatiti i bradavicu, kako kružnim pokretima, tako i laganim povlačenjem

6)      Na kraju kružnim pokretima treba pregledati pazušnu jamu i predeo ispod i znad ključne kosti

Kod žena sa krupnim dojkama ili sa silikonskim implantima pregled prstima je pravilno raditi prvo na jednom, a zatim na drugom boku.

Samopregled dojki je najbolje raditi nakon menstrualnog krvarenja to jest u periodu kada dojke nisu osetljive. Ukoliko se radi o ženama koje su u menopauzi, za pregled je pravilno odrediti jedan dan u mesecu.

Kod žena koje doje samopregled se preporučje nakon dojenja, kada je dojka ispražnjena od mleka.

U toku samopregleda dojki ukoliko se naiđe na čvoriće, otečenost, crvenilo kože,tamnjenje, ulegnuća ili smežuravanje kože, promene u veličini ili obliku dojke, bol u dojci, ranu na bradavici ili njeno ulegnuće, iscedak iz bradavice, 

profesionalno mišljenje je potrebno. Ipak i ako se neki od ovih znakova primeti, i poseta specijalisti je neophodna, nema razloga za paniku, jer se samo 20% primećenih promena u dojkama ispostavi kao zloćudno.

FAKTORI RIZIKA ZA POJAVU ZLOĆUDNIH PROMENA NA DOJCI
	Godine života (rizik se povećava sa godinama). Porodična istorija raka dojke ili raka jajnika pre menopauze (samo po ženskoj liniji u porodici: majka, sestra ili ćerka). Prva menstruacija pre 12. godine života i menopauza posle 55. godine života. Nerađanje ili rađanje prvog deteta posle 30. godine života. Preterana gojaznost  Pretpostavljeni faktori rizika: Ishrana bogata životinjskim mastima, nedovoljna fizička aktivnost i preterana konzumacija alkohola. Dugotrajni stres. Povreda dojke. Nedovoljna higijena dojki.
PREPORUČENE MERE PREVENCIJE RAKA DOJKE
	Mesečni samopregled dojki počev od 20. godine života. Bazični (prvi) mamogram u 40 - 45. godine života žene. Mamogram svake ili svake druge godine za žene između 45-49 godina starosti, zavisno od rezultata bazičnog mamograma. Mamogram svake godine za žene preko 50 godina. Klinički pregled dojki kod lekara specijaliste svake tri godine za žene između 20-39 godina, a posle svake godine. Vođenje ličnog kalendara za beleženje rezultata samopregleda dojki, mamografije ili zakazanih lekarskih pregleda. Genetička ispitivanja su poželjna za one osobe koje imaju porodičnu istoriju raka.  Gojaznost posle menopauze treba sprečiti jer može povećati rizik za nastanak raka dojke. Normalan nivo hormona možete pospešiti fizičkim vežbanjem 4-5 sati nedeljno, a normalan nivo hormona smanjuje rizik za nastanak raka dojke.

Teks je objavljen  u stručnom časopisu medici.com

U tekstu su korišćeni podaci:

 * Vodiča za dijagnostikovanje i lečenje raka dojke Ministarstva zdravlja Republike Srbije

* Svetske zdravstvene organizacije

* Američkog društva za borbu protiv raka

* Neprofitne organizacije Breastcancer.org 

* Neprofitne organizacije za borbu protiv raka dojke Pink ribbon

* Neprofitne organizacije National breast cancer foundation INC

* Stručnih internet portala Medline Plus i WebMD

FAKTORI RIZIKA ZA POJAVU ZLOĆUDNIH PROMENA NA DOJCI

 Godine života (rizik se povećava sa godinama).

Porodična istorija raka dojke ili raka jajnika pre menopauze (samo po ženskoj liniji u porodici: majka, sestra ili ćerka).

Prva menstruacija pre 12. godine života i menopauza posle 55. godine života.

Nerađanje ili rađanje prvog deteta posle 30. godine života.

Preterana gojaznost 

Pretpostavljeni faktori rizika:

Ishrana bogata životinjskim mastima, nedovoljna fizička aktivnost i preterana konzumacija alkohola.

Dugotrajni stres.

Povreda dojke.

Nedovoljna higijena dojki.

PREPORUČENE MERE PREVENCIJE RAKA DOJKE

Mesečni samopregled dojki počev od 20. godine života.

Bazični (prvi) mamogram u 40 - 45. godine života žene.

Mamogram svake ili svake druge godine za žene između 45-49 godina starosti, zavisno od rezultata bazičnog mamograma.

Mamogram svake godine za žene preko 50 godina.

Klinički pregled dojki kod lekara specijaliste svake tri godine za žene između 20-39 godina, a posle svake godine.

Vođenje ličnog kalendara za beleženje rezultata samopregleda dojki, mamografije ili zakazanih lekarskih pregleda.

Genetička ispitivanja su poželjna za one osobe koje imaju porodičnu istoriju raka. 

Gojaznost posle menopauze treba sprečiti jer može povećati rizik za nastanak raka dojke.

Normalan nivo hormona možete pospešiti fizičkim vežbanjem 4-5 sati nedeljno, a normalan nivo hormona smanjuje rizik za nastanak raka dojke.