Buntovnici na sceni: VATRENE ULICE, RAZOČARENJE I DEBELA BERTA

Na mladima svet ostaje.

Kada to kažete, starije generacije odmahnu rukom i prokomentarišu nešto u smislu, jadan svet pored ove omladine.

Jel’te?

Iz moje perspektive, starije generacije su dozvolile da se uništi država u kojoj se prilično dobro živelo, dozvolile su da krene rat koji nas je sjebao u glavu i na sve druge načine, a moja generacija je od sebe napravila bedno roblje, volove spuštenih glava,  na čijoj grbači živi nekolicina pijavica koja nam siše krv svaki dan.

Zar postoji mogućnost da nove generacije naprave nešto gore od toga? Mogu li sjebati više nego što smo mi to već učinili?

Ne bih rekla. Poklopite se ušima, ćutite i bar poslušajte ono što vam govore, jer ja ih slušam i čujem i baš zato volim klince što mirišu na anarhiju, buntovnike na sceni svakojake, jer u njima vidim točak koji će pokrenuti mase. I ako nam krešu nanu, čine to s pravom, jer posle svega, zaslužili smo i gore.

Ovog puta vam predstavljam tri benda iz tri različite republike: R.Hrvatske, R.Srpske i R.Srbije. Reč je o bendovima koji se bave istom tematikom, kreću se kroz punk – rock, alternativu i grunge zvuk, i pored svih različitosti, svako od njih ima snagu da pokrene mase.

VATRENE ULICE – Anarhija i ljubav

Velikogoričko – zagrebački bend „Vatrene Ulice“ je osnovan 1990. godine, a sadašnju postavu čine: Filipančić Goran - Fila, Barić Marijo, Vukoja Daniel i Jovanovac Marin. Bend se ubrzo razilazi, ali nastavljaju s radom krajem devedesetih.

Prvi album snimljen je u Studiju „York“, (Dekani Koper u Sloveniji), a 2003.godine ga objavljuje diskografska kuća „Memphis“- Zagreb pod imenom „Vatrene Ulice“. Drugi album „9΄ PO RICHTERU“  izašao je u septembru 2009. godine, u izdanju diskografske kuće „Dallas“.

Već prvim albumom pokazuju šta je tema njihovog interesovanja kroz pesme kao što su „Buntovnik bez razloga“, „Anarhija i ljubav“, „Dok padaju glave“, „Huligani gradskih ulica“, „Moja generacija“ i druge. Uglavnom je reč o klasičnim urbanim pričama o prijateljima, ulicama grada u kome žive, pokušaju da zadrže mladost koja neumitno prolazi, ali s posebnim naglaskom na ljubav koju vežu za anarhiju, haotično stanje duha, tela i vremena u kome živimo. Bunt protiv sivila je najizraženiji motiv njihovih pesama, a ako tome dodamo čvrst  rock zvuk, jasno je zašto je ovaj bend jedan od najboljih rock sastava koji se trenutno egzistiraju na hrvatskoj rock sceni. Ono što je meni zanimljivo u njihovoj muzici jesu primese  grunga, post -grunga i alternative, oslonjene na zvuk klasičnog rocka u ritam sekciji i vokala u punk maniru, što im, uglavnom, daje jako zanimljiv zvuk.

Vatrene Ulice, Velika Gorica - Zagreb

Banjalučka publika je imala priliku da vidi nastup ovih momaka na festivalu „Banja Luka Rock Open Air 2010.“, gde su pokazali da jednako dobro zvuče u live verziji, koliko i na studijskim snimcima.

U svakom slučaju, „Vatrene Ulice“ su dale lošu definiciju sebe, pre skoro jedne decenije u pesmi „Moja generacija“ ,  kada su otpevali: „Ne tražite ništa od nas...“.

RAZOČARENJE – Divlja deca

Razočarenje, Leskovac

Leskovački bend „Razočarenje“ je još jedan od buntovnih bendova regionalne muzičke scene koja ima tendenciju širenja na veće prostore.

Trenutnu postavu čine Gargi (bubanj), Ana (bass), Oliver i Saša (gitare) i Saša, poznatiji kao Gospodin Stoka (vokal).

O sebi i svojim inspiracijama, najbolje govori sam Gospodin Stoka: „Inspiracije? Moralni invalidi, političke spodobe, razni mračni tipovi, prostitutke i žene po karakteru srodne ovima. Lica i bezličja. Događaji, situacije i postupci, koji s nogu obore me. Razne budale, luđaci i mozgovi. Nikad obični i prosečni. Večita borba za... živeti slobodno! Istina, pravda, ljubav, mržnja, brutalni sex &... ko zna šta sve ne??? ... ŽIVOT.

Punk – rock bend „Razočarenje“  je jedan od onih bendova koji ima svoju priču i svoj pravac i ne mari za tuđe mišljenje, a svoj kvalitet su pokazali maxi singlom „Pro & Contra“, na kome se nalazi šest pesama: Divlja deca, Fair game, Buržuji komunizma, Daj sve od sebe, Ništa ne kapiram i  Pro & Contra.

U muzičkom smislu se nalaze u punk – rock pravcu, ali se naziru i elementi alternative, što je posebno izraženo u pesmi „Buržuji komunizma“, gde ritam sekcija podseća na klasičnog predstavnika alternativne muzike, pesmu "Jungle Drum“ ( Emiliana Torrini). Naravno, jasno je da su ove dve pesme sasvim različite, ali pokazuju da „Razočarenje“ i te kako vodi računa o savremenim muzičkim tokovima u svetu i ugrađuje ih u svoje okruženje, što je veoma pozitivno za muzičare koji stvaraju u našem zatvorenom svetu sivila.

No, pored odlične muzičke podloge, čini mi se da su najjači u kritici aktuelnih dešavanja, koja se očituje u svakom njihovom tekstu. Kritika negativnosti koje nas okružuju i bunt protiv istih je njihov način da se izbore za svoje mesto pod ovom kapom nebeskom.

I kao što kažu u pesmi „ Fair Game“ : „Budi ponovo živ, ali ponovo budi…“.

Oni to jesu i biće, koliko god da su razočarani, sudeći po novim pesmama na kojima vredno rade.

DEBELA BERTA – Punk aristokrate

Debela Berta, Banja Luka

Prvo što sam pomislila kada sam čula naziv benda je da je reč o nekim zajebantima.

Kada sam ih videla, pomislila sam da je reč o fenserima. Lepi, mladi, inteligentni, ušminkani, na mahove pozeri -  prave aristikrate. Idealna prilika za mame sa udavačama.

E, pa, prevarila sam se.

Ovo je jedan od najneobičnijih bendova u Banjaluci. Sve rade po svom i kreću od temelja. Vežbanje, vežbanje, vežbanje, pa snimanje, snimanje, snimanje, pa onda sledi odbrana muzike. Videćemo koliko će im vredeti ova taktika. Javiću vam.

Prateći rad „Debele Berte“, oduševila me karakteristika koju je teško naći među muzičarima, a to je nesebična podrška. Koliko sam primetila, podržavaju svoje kolege kad god im se za to pruži prilika, a nekada prilike i sami stvaraju. Pozitiva ,koju imaju ovi momci,čini da se čovek u njihovoj blizini stvarno dobro oseća i uljuljka u pomisao kako na ovom svetu nije sam. Još uvek nisam naišla na negativan komentar bilo koga od članova ovog benda i moram reći da sam oduševljena pozitivnom vibrom s kojom žive i načinom na koji podržavaju stvaranje banjalučke punk - rock scene.

„Debela Berta“  mi je posebno zanimljiv bend i zato što mnogo rade na svom imidžu i predstavljanju u javnosti. Njihova parola je: „Sve što radimo, radimo sami i hvala onima koji nam nisu odmogli u tome!“

Iako još uvek nisu „ozbiljno“ krenuli u javnost, veoma paze na detalje, a u tom smislu bih mogla pohvaliti i banjalučke bendove kao što su „As I Fall“ i „Tanker“.

Ali, naizgled uglađeni tipovi, tematski svoje pesme uglavnom temelje na svakodnevnim vulgarnostima („Izrigani“). Nekada prikriveno, uglavnom otvoreno. Ko želi da sluša, taj će i čuti.

Bave se temama grada („Kočnice grada“), svakodnevnih priča, bizarnih ljubavi („Lutka“), kritikom savremenog društva i svega podložnog kritici.

Iako se u muzičkom smislu ne svrstavaju u određeni žanr, kažu, ne zamaraju se time, jasno je da naginju punk – rocku, ali i čistom punku, što je posebno izraženo u pesmi „Opomena“, u kojoj se može prepoznati tipičnost banjalučkog punka, a koju ima i vodeći banjalučki punk bend „Ispad“. U muzičkom smislu zanimljivo je i to što je ovo jedan od retkih bendova u kome se osete tragovi Ex-Yu rocka, a od kojih današnji bendovi beže kao da je, u najmanju ruku, šugav.

„Debelu Bert“ čine Dragan Maksimović bass-gitara - drugi vokal, Andrej Prohaska bubanj, Bojan Đajić - solo gitara, Igor Bajić druga gitara - prvi vokal, a u ovom sastavu su od 2010. godine. U početku su se zvali „Izrigani“, ali od tog naziva je ostala samo pesma „Izrigani“, koju su nedavno snimili.

Inače, kompletan posao oko benda sami odrađuju, uz pomoć prijatelja. Tekstove pišu Maksimović i Prohaska, za rifove je zadužen Bojan,  Maksimović vodi računa o audio izgledu i produkciji, Prohaska o vizuelno – foto imidžu, a u sve uključuju prijatelje -fotografe, crtače, audio tehničare, tekstopisce...

Koliko će im timski rad pomoći da uđu i održe se na punk – rock sceni, videćemo. Za sada je sigurno da su krenuli dobrim putem, na kome nikoga ne gaze.