U doba gladijatora

Juče se,odmah posle jutarnje kafe, uputih u Konzum.
Deca ogladnila, mleko otanjilo, zalihe jogurta se opasno smanjile.
U nedostatku daljih izgovora, a i da odmorim glavu od najčešće rečenice u mojoj kući:”mama,daj…”,  kako i priliči poslušnom građaninu, navukoh dva para rukavica i zelenu masku, s dobro zategnutom gumom oko ušiju.
Kako je u današnje doba teško dočekati lift, jer zarad socijalne distance, prvo se spušta komšinica sa sedmog sprata, pa komšija s petog, sjurih stepeništem sa četvrtog i čak dva puta dođem u neugodnu poziciju da prekršim osnovno pravilo socijalne distance i očešem se o komšije.
Nehotice, naravno!
Na drugom spratu se postrance provukoh pored povećeg komše kuvara, a na prvom se, baš u mom prolazu, naguzila komšinka ribajući ulazna vrata. U doba povećanog senzibiliteta po svim pitanjima, ako prođem pa se očešem, narušavam socijalnu distancu, ako zamolim da pomeri guzicu, mogu biti proglašena za, tamo nekog, seksistu.Šta mi smeta ženska stražnjica!?
I tako, strpljivo sačekah da komšinka istrlja prag, pa se dočepah svežeg vazduha.
Na trgu, ispred moje zgrade, kao u doba gladijatora.
Crne ruke, plave rukavice, bele maske i propisana udaljenost.
I opet sranje. Ako prođem kroz kordon čovečuljaka, narušavam socijalnu distancu, ako zamolim da se pomere, rizikujem etiketu rasiste godine.
Ja mlekasta, oni garavi, policija na uglu.
Kako ću, kuda ću, pa pravo na policiju.
-Dobar dan!
-Dobar dan!
-Mogu li da pitam?
-Pitaj!
-Ako ja sad protrčim kroz ovaj red i ne dodirnem nikoga, jesam li,nedajbože, nagazila neku tačku zakona?
-Trčati se može na stazi za trčanje, -ogovori on.
Pokaza rukom u suprotnom pravcu i okrenu glavu u drugu stranu.
Duboko udani, izdahni, pa  pravcu Konzuma.
Obiđoh kvart najtamnijim ulicama ljudskog bivstvovanja, sve preskačući na putu paščija govanca i čikove marihuane i,  konačno, dočepah se ulaza u Konzum. Stadoh na kraj reda.
-Koronu je Bog poslao, da očisti ovaj svet koji je strašniji od Sodome I Gomore – reče mi starica. Pravim se da ne razumem šta govori iza maske i velikog plastičnog vizira, što joj je poklapao deo glave i celo lice.
Posle mog trećeg sleganja ramenima, okrene se starcu ispred sebe.
-Jeste, jeste, i u Bibliji piše, - nastavi ona.
Priča na zadatu temu se rasplamsa u redu ispred Konzuma.
Dobro umotana Arapkinja je tvrdila da je korona ovde zato što svet ne poštuje Alaha, adventistčka vernica je čvrsto prigrlila džepno izdanje svoje Biblijice sa super tankim listovima, a visoki Argentinac je na sav glas ponavljao da sere u mleko Bilu Gejtsu.
Svi zajedno su ponavljali da se oni ne plaše, jer ništa Bogu nisu skrivili.
Sa pristojne socijalne udaljenost, ulični zabavljač je vitlao tamo-amo debelim, metalnim lancem. Lanac odskoči iz njegove ruke, alka se otvori i metalna kugla prozviždi iznad glava čekača u redu za ulazak u Konzum.
Raja poskoči od straha, ciknu, te nastade muk.
Ulični zabavljač polako priđe zidu, saže se i dohvati neposlušni deo lanca.
-Sva sreća, pa svi bezgrešni i niko se Boga ne plaši, - reče.
Ponovo zavitla lanac i produži niz ulicu, ne mareći u izbečene oči, koje su ostale prikovane na njegovim leđima, dobr naglašene iznad zelenih i belih maski, niti
za posudicu za skupljanje novca, koja je prazno zjapila nasred trotoara.

Photo: https://www.listland.com/top-10-cool-facts-about-roman-gladiators/