BANJALUČKA APOKALIPSA
Banjaluka ima najdužu slepu ulicu na svetu.
Duga je petnaestak kilometara i u njoj živi preko pet hiljada duša. Nema je na kartama, pa čak ni satelitskim snimcima sa Google Earth-a jer je izgrađena posle zadnjih snimaka.
Živim negde na sredini te ulice, a ona završava nepunih desetak kilometara dalje, usred šume, odnosno, iskasapljenog kestenjara.
Verujem da su graditelji imali cilj, a da je cilj imao smisao, samo se niko ne može setiti šta bi to bilo.
Jedni tvrde da je to imaginarna prečica za Prijedor, drugi da će se ulica spojiti s drugim delom grada, pa tako sačiniti neku vrstu kruga, a treći, da kraj nije kraj, nego raskršće.
Jebem li ga.
Meni najviše liči na apokalipsu s višeznačnim brojevima i teorijama, koje su primenjive svakom ponaosob, čisto prema njegovim potrebama.
Tako, na primer, kada gradskoj Upravi treba platiti dadžbine za građevinsku dozvolu, Slepa ulica je u gradskoj zoni, pa se takse tako i plaćaju, a kada meštani traže novu školu i ambulantu, onda, ta, ista Uprava odgovori kako je ulica deo prigradske zone i da nikako ne spada u prioritete.
Apokaliptičnih elemenata ima gde god da pogledaš.
Urbanim delom ulice se smatra deo u kom naš ministar za prosvetu i kulturu, Anton Kasipović ima vikendicu, ali i deo gde bivši zamenik ministra zdravlja ima vilu, kafanu i sporsku dvoranu, a obe lokacije su na rubnim delovima šuma.
Ne treba ni reći da škola, koja je nekoliko kilometara bliže centru grada, nema sportsku dvoranu. Tačnije, ima je, ako se tako mogu nazvati goli zidovi bez grejanja, koji ne služe nikome i ničemu.
Ni to nije strašno, koliko poruka koja mi je putem „gluvih telefona“ neki dan stigla do ušiju.
Ako ove godine glasamo za SNSD ( što prošlih godina nije bio slučaj), postoji velika mogućnost da jesmo u gradskoj zoni i da će rasveta i trotoari da budu prioritet Grada.
Ako ne glasamo, ko nas jebe, neka nam bude kao i do sada.
Zar to nije apokaliptično proročanstvo?
Što se mene tiče, mislim da sam imala cilj i da je cilj imao jebeni smisao, ali sam prošla jednako kao ulica u kojoj živim.
Ne mogu da se setim šta bi to bilo.
Zato sam odlučila da proročanstva oko sudbine Slepe ulice (koja ne izlazi na izbore) ostavim malo većim vizionarima.
Duga je petnaestak kilometara i u njoj živi preko pet hiljada duša. Nema je na kartama, pa čak ni satelitskim snimcima sa Google Earth-a jer je izgrađena posle zadnjih snimaka.
Živim negde na sredini te ulice, a ona završava nepunih desetak kilometara dalje, usred šume, odnosno, iskasapljenog kestenjara.
Verujem da su graditelji imali cilj, a da je cilj imao smisao, samo se niko ne može setiti šta bi to bilo.
Jedni tvrde da je to imaginarna prečica za Prijedor, drugi da će se ulica spojiti s drugim delom grada, pa tako sačiniti neku vrstu kruga, a treći, da kraj nije kraj, nego raskršće.
Jebem li ga.
Meni najviše liči na apokalipsu s višeznačnim brojevima i teorijama, koje su primenjive svakom ponaosob, čisto prema njegovim potrebama.
Tako, na primer, kada gradskoj Upravi treba platiti dadžbine za građevinsku dozvolu, Slepa ulica je u gradskoj zoni, pa se takse tako i plaćaju, a kada meštani traže novu školu i ambulantu, onda, ta, ista Uprava odgovori kako je ulica deo prigradske zone i da nikako ne spada u prioritete.
Apokaliptičnih elemenata ima gde god da pogledaš.
Urbanim delom ulice se smatra deo u kom naš ministar za prosvetu i kulturu, Anton Kasipović ima vikendicu, ali i deo gde bivši zamenik ministra zdravlja ima vilu, kafanu i sporsku dvoranu, a obe lokacije su na rubnim delovima šuma.
Ne treba ni reći da škola, koja je nekoliko kilometara bliže centru grada, nema sportsku dvoranu. Tačnije, ima je, ako se tako mogu nazvati goli zidovi bez grejanja, koji ne služe nikome i ničemu.
Ni to nije strašno, koliko poruka koja mi je putem „gluvih telefona“ neki dan stigla do ušiju.
Ako ove godine glasamo za SNSD ( što prošlih godina nije bio slučaj), postoji velika mogućnost da jesmo u gradskoj zoni i da će rasveta i trotoari da budu prioritet Grada.
Ako ne glasamo, ko nas jebe, neka nam bude kao i do sada.
Zar to nije apokaliptično proročanstvo?
Što se mene tiče, mislim da sam imala cilj i da je cilj imao jebeni smisao, ali sam prošla jednako kao ulica u kojoj živim.
Ne mogu da se setim šta bi to bilo.
Zato sam odlučila da proročanstva oko sudbine Slepe ulice (koja ne izlazi na izbore) ostavim malo većim vizionarima.
Comments